Udru­že­nje bo­ra­ca ra­to­va od 1990. uza­lud go­di­na­ma za­go­va­ra objek­tiv­no su­o­ča­va­nje sa pro­šlo­šću, uz prin­cip da se omo­gu­ći i dru­goj stra­ni da se ču­je, jed­nak tret­man rat­nih zločina i žr­ta­va tih zlo­či­na, od če­ga u Cr­noj Go­ri ne­ma ni­šta, po­ru­čio je ju­če pred­sjed­nik te or­ga­ni­za­ci­je Ra­dan Ni­ko­lić, ko­men­ta­ri­šu­ći pri­ka­zi­va­nje do­ku­men­tar­ca „Za­ti­ra­nje isto­ri­je i sje­ća­nja” Ni­ko­lić na­vo­di da NVO sek­tor vi­di sve sa­mo ne cr­no­gor­ske i srp­ske žr­tve u Hr­vat­skoj.
– Pred dva­de­se­tak uče­sni­ka tog ino­ko­snog po­li­tič­kog sku­pa, do­ma­ćin, Cen­tar za gra­đan­sko obra­zo­va­nje – CGO, i go­sti iz Hr­vat­ske – ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je Cen­tar za tran­zi­cij­sku prav­du (SENSE) i Cen­tar za su­o­ča­va­nje s pro­šlo­šću (DOCUMENTA) – odr­ža­li su lek­ci­ju cr­no­gor­skim in­sti­tu­ci­ja­ma i ci­vil­nom sek­to­ru, sma­tra­ju­ći da od­bi­ja­ju da se „na ade­kva­tan na­čin” su­o­če sa rat­nom pro­šlo­šću i po­ru­či­li da se mo­ra spri­je­či­ti za­ti­ra­nje no­vi­je isto­ri­je i sje­ća­nja na op­sa­du i bom­bar­do­va­nje Du­brov­ni­ka, što je iz­vr­šna di­rek­tor­ka CGO Da­li­bor­ka Ulja­re­vić na­zva­la „naj­sram­ni­jom stra­ni­com u cr­no­gor­skoj isto­ri­ji”. Uz osu­du što Cr­na Go­ra ta­kvu stra­ni­cu ni­je uba­ci­la u škol­ske udž­be­ni­ke isto­ri­je i što ni­šta ni­je uči­ni­la na pro­ce­su­i­ra­nju tom stra­ni­com ob­u­hva­će­nih rat­nih zlo­či­na, Ulja­re­vić je po­ru­či­la da „ne­ma tih no­va­ca ko­ji mo­gu `kupiti` no­vu isto­ri­ju ni­ti za­tri­je­ti sje­ća­nja – pri­je sve­ga žr­ta­va i nji­ho­vih po­ro­di­ca” i is­ta­kla da je pro­blem ne­smje­nji­vost cr­no­gor­ske vla­sti. Tra­gi­ko­mič­no je kad o ne­pot­ku­plji­vo­sti go­vo­re ku­plje­ni ko­ji sva­ke go­di­ne iz fon­do­va bli­skih raz­bi­ja­či­ma SFRJ do­bi­ja­ju sto­ti­ne hi­lja­da eura za fal­si­fi­ko­va­nje upra­vo te no­vi­je isto­ri­je i pri­tom po­ku­ša­va­ju sa­kri­ti da su u to­me upra­vo oni part­ne­ri pro­zva­ne cr­no­gor­ske vla­sti, ko­ja sred­stvi­ma iz dr­žav­nog bu­dže­ta ured­no ser­vi­si­ra nji­ho­ve pro­jek­te – ka­že Ni­ko­lić.
On na­vo­di da se upor­no iz­bje­ga­va pri­ča o zlo­či­ni­ma nad srp­skim i cr­no­gor­skim na­ro­dom.
– Raz­log za to je strah od isti­ne, iz ko­je će jed­nog da­na is­pli­va­ti na vi­dje­lo hr­vat­ska rat­na kri­vi­ca i sram­no pro­fi­ter­stvo di­je­la ci­vil­nog sek­to­ra na ra­čun isti­ne o za­jed­nič­koj ne­sre­ći i rat­nim žr­ta­va­ma. Ako je ne­ko od po­čet­ka 90-ih na ova­mo is­pi­sao sram­ne stra­ni­ce na­ci­o­nal­ne isto­ri­je on­da je to Re­pu­bli­ka Hr­vat­ska, ko­ju je, po uzo­ru na Pa­ve­li­će­vu NDH, iza­zi­va­njem rat­nih su­ko­ba, ma­sov­nim rat­nim zlo­či­ni­ma i ge­no­ci­dom nad srp­skim sta­nov­ni­štvom, uz iz­da­šnu po­moć sa stra­ne, stva­ra­la šo­vi­ni­stič­ko-se­pa­ra­ti­stič­ka HDZ i usta­ška emi­gra­ci­ja. Šta je isti­na svje­do­či iz­ja­va Fra­nje Tuđ­ma­na na Tr­gu Ba­na Je­la­či­ća 24.5.1992. go­di­ne: „Ra­ta ne bi bi­lo da ga Hr­vat­ska ni­je že­lje­la” i či­nje­ni­ca da je zlo­či­nač­kim po­du­hva­tom srp­sko sta­nov­ni­štvo u Hr­vat­skoj sa 12,2 od­sto u 1991. go­di­ni sve­de­no da­nas na oko če­ti­ri pro­cen­ta – is­ti­če Ni­ko­lić.
Po­ru­ču­je da je po­zna­to da Hr­vat­ska i nje­ni rat­ni spon­zo­ri i da­lje ne že­le su­o­ča­va­nje sa rat­nom pro­šlo­šću na ba­zi isti­ne o uzro­ci­ma i po­sle­di­ca­ma rat­nih su­ko­ba u SFRJ po­čet­kom 90-ih, već utje­ri­va­nje rat­ne kri­vi­ce Sr­bi­ji i JNA.
– Sve to uz ul­ti­ma­tum cr­no­gor­skoj vla­sti da to­me da do­pri­nos, o če­mu ja­sno svje­do­či sram­ni spo­ra­zum hr­vat­skog i cr­no­gor­skog tu­ži­la­štva iz 2006. go­di­ne o go­nje­nu po­či­ni­la­ca rat­nih zlo­či­na ko­jim ni­je­su ob­u­hva­će­ne cr­no­gor­ske žr­tve i hr­vat­ski rat­ni zlo­či­ni, već is­klju­či­vo obrat­no. Kod ta­kvog sta­nja stva­ri u Cr­noj Go­ri su ne­po­želj­ni svje­do­ci – uče­sni­ci ra­to­va iz 90-ih či­je se Udru­že­nje dis­kri­mi­ni­še, a član­stvo iz­la­že za­stra­ši­va­nju, ućut­ki­va­nju bla­će­nju, a po­želj­ni su NVO pla­će­ni­ci ko­ji ži­ve na ra­čun pla­si­ra­nih la­ži – is­ti­če Ni­ko­lić.
Udru­že­nje, ka­ko ka­že Ni­ko­lić, iza­zi­va CGO i nji­ho­ve ko­le­ge na jav­ni du­el u ve­zi ra­svje­tlja­va­nje bi­lo kog rat­nog do­ga­đa­ja na du­bro­vač­ko-her­ce­go­va­čom ra­ti­štu.M.S.